О књизи: 2012 / Џек Вилијамсон (1908–2006) живео је скоро сто година и није престао да ради до краја. Његова списатељска каријера, најдужа у историји научне фантастике, траје око осамдесет година. Његова најранија прича, објављена у првом научнофантастичном часопису Амазинг Сториес 1928. године, показала је утицај Абрахама Мерита. Вилијамсон је постао један од највећих писаца 1930-их, објављујући у Астоундинг Сториес тако бриљантне „мисаоне експерименте” као што је прича „Борн оф тхе Сун” (1934), у којој се испоставља да су планете јаја, а да ће се Земља ускоро хатцх. Вилијамсон је такође одао почаст раној свемирској опери серијом Легион оф Спаце. Поред тога, написао је „Легију времена“ (1938), где је истакао важност малих тренутака, названих Јонбарова оса, од којих понекад зависи цео ток живота. У серији Цити (Сеетее), насталој 1940-их, Вилијамсон је развио идеју о ванземаљској цивилизацији. Током овог периода, објавио је још један значајан рад, Хуманоиди (1948), који се бавио проблемом вештачке интелигенције која је превише корисна. Вилијамсонови радови често су се налазили на самом врху науке. Роман Змајево острво (1951) истраживао је генетски инжењеринг, тему коју је аутор наставио у Мансееду (1982). Вилијамсон је наставио да осваја награде до краја живота. Следећа прича чини први део његовог романа Терраформинг Еартх из 2002. године награђеног Џоном Кембелом.